Ovogodišnja tema kojom Ujedinjene nacije (UN) obeležavaju Dan zaštite životne sredine je “Think-Eat-Save” (Misli, jedi, štedi) – kako bi se ljudi postali svesni da utiču na životnu sredinu i nepotrebnim bacanjem hrane.

Najveći broj akcije i kampanje koje se organizuju širom sveta, povodom 5. juna, usmerene su protiv bacanja hrane.

U Beogradu je najavljeno nekoliko skupova povodom proslave Dana zaštite životne sredine, a jedno od najvećih okupljanja biće na Košutnjaku, pored Hajdučke česme, gde Ministarstvo omladine i sporta organizuje obrazovnu akciju o značaju zaštite životne sredine i prevenciji požara.

Akciji, u čijoj organizaciji učestvuju i Sektor za vanredne situacije MUP-a i Srbijašume, do sada odazvalo više od 50 opština i gradova gde će biti izvedene i pokazne vežbe gašenja požara.

Odbor Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine održaće sednicu povodom Dana zaštite životne sredine, a Asocijacija potrošača Srbije (APOS) konferenciju za novinare na temu ovogodišnje proslave 5. juna “Misli, jedi, štedi”.

Operater za zbrinjavanje ambalažnog otpada, kompanija Sekopak obeležiće Dan zaštite životne sredine na Adi Ciganliji organizovanjem edukativne radionice za najmladje, a beogradske “Gradske pijace” organizovaće akciju na pijaci “Smederevski djeram” u Bulevaru kralja Aleksandra, čiji je cilj da se plastične kese zamene biorazgradivim kesama.

Beogradska galerija Singidunum 13. put će organizovati izložbu “Planeta Zemlja” na kojoj će četrnaest umetnika predstaviti svoje radove na temu ovogodišnje proslave Dana zaštite životne sredine – “Misli, jedi, štedi”, dok će u Biblioteci grada Beograda moći da se pogleda 8. izložbi fotografija “Eko foto 2013″ organizuju Centar za foto talente i Foto savez Srbije uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

Dan žastite životne sredine biće obeležen i u Šapcu i Sremskoj Mitrovici gde će državni sekretar Ministarsta energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić i šef Delegacije EU Srbiji Vensan Dežer posetiti regionalnu deponiju Srem-Mačva, kao i šabačku transfer stanicu za separaciju otpada, ali i gradilište postrojenja za preradu otpadnih voda u Šapcu.

Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine i predstavlja jedan od glavnih načina kroz koje UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini, podstiče političku pažnju i akciju na unapredjenju kvaliteta životne sredine.

Izvor : (Beta)

.

Zavod za javno zdravlje Pančevo je jedina zdravstvena ustanova u Srbiji koja promoviše unapređenje životne sredine na ovaj način, uverena da svaka fotografija na ovu temu govori više od 1000 reči i utiče na našu svest mnogo snažnije nego bilo koje edukativno predavanje.

Ove godine tema je “Vetruška i Gorocvet, za lepši svet!”

Obrazloženje teme: Vetruška i Gorocvet, zaštićena životinjska i biljna  vrsta, sivi soko i gospina vlas, odabrani su  kao sinonimi čiste životne sredine, kao asocijacije na vetar koji pročišćava vazduh, vetrenjače, vetroparkove, obnovljive izvore energije, ali i ugrožene životinjske vrste; goru, planinu, šume, čistu životnu sredinu, peščare i ostale zelene oaze Srbije, zelenu gradnju, očuvanje biljnog sveta i prirode uopšte.

Dakle, očekujemo fotografije koje se odnose na sve pomenute segmente životne sredine, uz uslov da su načinjene u Srbiji.

Izložba će biti realizovana u periodu 25.05-10.06.2013. u Kulturnom centru Pančeva.

Učešće je besplatno, samo je potrebna dobra volja i objektiv fotoaparata da se zabeleži svet oko nas.

Propozicije konkursa i prijavni list mogu se naći na sajtu Zavoda za javno zdravlje Pančevo www.zjzpa.org.rs i Fotosaveza Srbije www.fotoss.org

Konkurs je otvoren do 1.maja 2013. Fotografije u digitalnom obliku slati na mirjanaostojin.pancevo@gmail.com

  ..

EkoSpark.com

..

.

foto: ilustracija

Firma “Solar Matarova” sa sedištem u Novom Sadu, čiji je osnivač “Gascom Balkan” Beograd, izgradila je do sada najveću fotonaponsku elektranu na našim prostorima čija je vrednost oko 3-4 miliona eura i time pokazala da je investiranje u Srbiju na polju obnovljivih izvora isplativo, saopštila je novosadska firma.

Po izjavama direktora najveće fotonaponske elektrane u Srbiji, Milana Cvijetinovića, ovo nije jedini projekat ove vrste koji ova kompanija radi, naime u završnoj fazi dobijanja svih neophodnih dozvola je još dve fotonaponske elektrane na teritoriji opštine Svrljig, ukupne instalisane snage od 11 MW, čime će ova kompanija, koja posluje u okviru italijanske grupacije “Gascom Spa”, Padova, postati apsolutni lider u ovoj oblasti.

Stručnjaci elektrotehničkog instituta “Nikola Tesla” obavili su tehnički prijem solarne elektrane “Matarova” u selu Merdare, kod Kuršumlije.  ”Najveća solarna elektrana u Srbiji, u kuršumlijskom selu Merdaru, pod naponom je i u funkciji”, kazao je agenciji Beta direktor elektrotehničkog instituta “Nikola Tesla” Saša Minić.

Izgradnja solarne elektrane počela je pre godinu dana, postavljeno je 8.500 panoa na površini od četiri hektara, uz samu administrativnu liniju Srbije i Kosova.

Elektrana sada proizvodi od 500 do 900 kilovatsati električne energije, a maksimum svoje snage postići će od aprila do kraja oktobra, kada se očekuje da njen kapacitet bude dva megavata.

Dirketor elektrotehničkog instituta “Nikola Tesla” Saša Minić kazao je da nije verovao da se u Srbiji može izgraditi jedna takva solarna elektrana i izrazio zadovoljstvo što je projekat u kome je učestvovao uspešno realizovan.”Izgradnjom ove, najveće solarne elektrane u Srbiji, probijen je led za izgradnju novih. Srbija ima značajan kapacitet za proizvodnju solarne energije”, rekao je Minić.

Planirano je da se solarna elektrana pripoji sistemu Elektroprivrede Srbije (EPS). U medjuvremenu je rekonstruisan dalekovod u dužini od 12 kilometara, a obavljene su sve tehničke kontrole i obezbedjene sve potrebne dozvole za rad.

Izgradnja elektrane je koštala oko četiri miliona evra, a finansirale su je italijanska kompanija Gaskom i Multienerdži iz Srbije.

Direktorka Multienerdži kompanije Verica Ristić kazala je da je elektrana izgradjena na teritoriji opštine Kuršumlija, jer prema podacima hidrometeorološkog zavoda, ta opština ima najveći broj sunčanih dana u godini u Srbiji.

“Jako mi je drago da je elektrana napravljena baš na ovom mestu, u Merdaru, na teritoriji opštine Kuršumlija, jer je to jedna od najnerazvijenih opština u Srbiji. Verujem da će ovo promeniti istoriju i život ovog siromašnog kraja”, kazala je Ristićeva.

Na solarnoj elektrani u Merdaru zaposleno je nekoliko ljudi, a u narednom periodu se planira zapošljavanje još dvadesetak radnika.

Istovremeno, planira se da opština Kuršumlija bude sedište odakle će se obavljati i drugi poslovi i projektovati druge solarne elektrane u Srbiji.

Izvor : (Beta)

.

Biljka u boci je deo eksperimenta kojim je Latimer hteo da sazna koliko dugo ta vrsta može da opstane u potpuno izolovanoj sredini, prenose mediji.

Penzionisani inženjer elektrotehnike Latimer, ceo život se iz hobija bavi botanikom i u kolekciji ima više od 5.000 biljnih vrsta.

Latimer je biljke zapečatio u četiri identične boce. U tri boce biljke su uvenule nakon nekoliko meseci, a jedna je preživela, buja i cveta kao da ima svu potrebnu negu.

Po Latimerovim rečima, biljka fotosintezom sama obezbedjuje vlagu, hranljive materije i kiseonik, uz pomoć sunčeve svetlosti koju apsorbuje kroz staklo.

Sunčevu energiju apsorbuje danju, dok voda koju biljka povlači korenom, isparava preko lišcća, kondenzuje se u boci i pada na dno odakle je biljka ponovo crpi.

Lišće neprekidno reciklira vazduh – izdvaja kiseonik i ugljen-dioksid, a hranljive materije dobija iz lišća koje je otpalo i truli na dnu boce.

Boca u vidu bašte stvara prostor, nalik ekosistemu, u kojem biljke mogu da prežive pomoću fotosinteze i da recikliraju hranljive materije.

Pejzažni dizajner i televizijski prezenter Kris Birdšou istakao je da je eksperiment divan primer da se pokaže način na koji biljke mogu da se obnavljaju. “To je savršeni ciklus života”, kazao je on.

On je istakao i da je taj proces jedan od razloga zašto je NASA zainteresovana za nošenje biljaka u svemir.

Birdšou je kazao da su se biljke pokazale kao veliki čistači vazduha, tako da svemirske kolonije mogu da postanu samoodržive.

Biljke roda Tradescantia, koje pripadaju porodici Commelianceae (puzavci), najviše su zastupljene u tropskim krajevima Amerike, u Srbiji su poznate kao tradeskancija, sobni puzavac, podarka.

Ime roda dato je u čast baštovana engleskog kralja Čarlsa I, Džona Tradeskanta (John Tradescant).

Rod obuhvata oko 70 vrsta perena, to su biljke visine od 30 do 60 centimetara, često sa mekim, povijenim stabljikama. Rasprostranjene su po celom svetu i često su gajene sobne biljke.

Izvor: (Beta)

.